To su polimeri koji sadrže najmanje dve epoksidne grupe. Koriste se kao adhezivi i strukturni materijali. Imaju veoma povoljna mehanička svojsta, termičku i hemijsku otpornost što je doprinelo na širok spektar njene primene.

Kratka istorija

Epoksi smola postoji više od 100 godina.
Još 1909. godine je u Rusiji Nikolai Alexandrovich Prilezhaev otkrio reakciju alkena i peroksi-kiseline u kojoj se formira ciklični etar sa tročlanim prstenom – epoksid (Prilesčajeva reakcija). Kasnije su nemački naučnik Dr Paul Schlack i švajcarski naučnik Dr Pierre Castan razvijali i patentirali nove formule epoksida.
Tako je otvoren dug i razgranat put razvoja epoksidnih smola čija je primena do današnjih dana našla svoje mesto u mnogim granama industrije.

Struktura i vrste epoksidnih smola

Epoksidne smole su termoplastični polimeri sa najmanje dve epoksidne grupe. Epoksidi ili poliepoksidi mogu biti u čvrstom i tečnom agregatnom stanju.

Osnovna podela epoksidnih smola razvrstaće ih kasnije i po poljima primene pa su tako glavne podgrupe epoksidnih smola:

  • Novolak epoksidne smole – nastaju polimerizacijom formaldehida i fenola koja u zavisnosti od pH reakcione smeše daje epoksi fenol novolak (EPN) ili epoksi krezol novolak (ECN).
  • Bis-fenol A epoksidne smole – Nastaju reakcijom bis-fenola A (produkt fenola i acetona) i epihlorohidrina. Ova smola je ujedno i najzastupljenija. U zavisnosti od odnosa bis-fenola A i epihlorhidrina dobiće se smole različitih osobina.
  • Bis-fenol F epoksidne smole – Kod bis-fenol F smole, fenol reaguje sa formaldehidom a ne sa acetonom kao kod bis-fenol A smole. Bis-fenol F smola ima bolju termičku i hemijsku otpornost u odnosu na bis-fenol A ali je zato manje elastična.
  • Bis-fenol S epoksidne smole
  • Alifatične epoksidne smole – postoje dve vrste alifatične epoksidne smole: glicidil epoksidne smole i cikloalifatični epoksidi.
–cikloalifatični epoksidi – koristi se najčešće za kapsulaciju elektronskih sistema-mikročipova kao i za boje i lakove zaštićene od UV svetlosti
–glicidi epoksidne smole – primenjuju se kao reaktivni razređivač, sekundarni plastifikatori i stabilizatori za PVC.
  • Glicidilamin epoksidne smole -nastale reakcijom aromatičnih amina i epihlorohidrina, čije kompozitne aplikacije srećemo u vazduhoplovnoj industriji. 

Očvršćavanje epoksidnih smola

Za formiranje trodimenzionalne umrežene termoset strukture epoksidi moraju da se umreže podesnim hemijskim jedinjenjima. Ta jedinjenja nazivamo učvršćivačima, epohardima, harderima ili katalizatorima. Najčešće je to hemijsko jedninjenje označeno kao B komponenta, dok je epoksidna smola komponenta A.
Spajanjem A i B komponente nastaje proces koji nazivamo sušenje, želiranje, sazrevanje ili očvršćavanje epoksidnih smola. Sve su to sinonimi za isti proces.
 

Svojstva i primena

Očvrsnute epoksidne smole imaju čvrstu strukturu i aposolutno su neporozne. Otporne su na udar, vrlo fleksibilne na promene temperature. Imaju odličnu adheziju na razne podloge i prilagodljivu debljinu sloja u sistemu poda.
Izuzetna mehanička svojstva i visoka otpornost na hemikalije, rastvarače, vlagu i povišenu temperaturu čine epoksidnu smolu idealnom podnom oblogom.
Epoksidna smola je i odličan električni izolator, odlikuje se i izuzetnom dugotrajnošću i vrlo je jednostavna za primenu.

Proizvođači epoksidnih smola stalno unapređuju formule pa tako danas postoje super Crystal Clear tj. kristalno bistre epoksi smole koje se primenjuju u modernom dizajnu nameštaja, nakita, primenjenoj umetosti ili izradi dekorativnih epoksidnih podova.
Takođe, bezbojne i UV stabilne koriste se za hobby i zanat, zatim kod laminiranja, izrade terarijuma, akvarijuma i sl.

Podeli sa prijateljima